Kako koristiti Claude: sedam dana, sedam zadataka

Claude je čet alat firme Anthropic, iste vrste kao ChatGPT i Gemini. Ako ti je i sam pojam nov, prvo pročitaj tekst o tome šta je veštačka inteligencija i kako radi, pa se vrati.

Razlika nije u tome što je pametniji nego u tome za šta je pravljen. Bolje drži dug tekst i posao koji ima korake, i ređe se gubi kad razgovor potraje. Zbog toga sam sa ChatGPT-ja prešao na njega, i zbog toga ga preporučujem ljudima koji rade sa tekstom i procesima.

Gde je slabiji, da to odmah znaš: slike su mu lošije nego kod namenskih alata, i nije zamena za pretraživač kad ti trebaju današnje vesti.

Za prvu nedelju su tri vrste posla najisplativije, jer kod njih odmah vidiš da li je rezultat dobar: pretvaranje jednog oblika u drugi (snimak u tekst, dug tekst u sažetak, srpski u engleski), prva verzija bilo čega, i prolazak kroz mnogo teksta odjednom (sto komentara, dvadeset mejlova, ugovor od trideset strana).

Ono što sledi nije pregled funkcija. To je raspored. Redosled kojim učiš je važniji od količine koju naučiš, i to je jedina stvar zbog koje ovaj tekst postoji.

Otvoriš nalog mejlom ili Google nalogom i to je ceo posao. Ne plaćaš ništa i ne unosiš karticu.

Besplatan plan je prve nedelje dovoljan, i to nije kompromis nego tačan izbor. U njemu dobijaš čet na vebu i telefonu, pamćenje, projekte, artefakte, pretragu weba i ubacivanje fajlova. Jedino je količina poruka ograničena, pa se povremeno mora sačekati.

Plaćeni planovi počinju na 20 dolara mesečno, odnosno 17 ako platiš godinu unapred. Tu se otvaraju Claude Code, Cowork, Design i dublje istraživanje. Najskuplji počinje od sto dolara i kupuje samo veću količinu. Detaljno sam to razložio u tekstu o ceni.

Oko modela se ne lomi. Postoji nekoliko: Sonnet je svakodnevni i podrazumevani, Opus i Fable su jači za teže zadatke, a Haiku je brzi. Prve nedelje ne diraj taj izbor. Podrazumevani je tačan i menjanje modela ti neće rešiti nijedan problem koji ćeš imati.

Prvog dana uzmi jednu stvar koju radiš svake nedelje i koja ti je dosadna. Ne najvažniju, nego najdosadniju. Opis proizvoda, sažetak sastanka, odgovor koji stalno kucaš isto.

Daj mu ceo zadatak, ne u komadima. Najčešća greška početnika je sitno pitanje. „Napiši objavu“ daje prosečnu objavu, jer je prosek jedino što iz tako postavljenog pitanja može da izvuče.

Evo iste stvari u dve verzije, da se vidi razlika. Slabo: „Napiši mi objavu za Instagram o mom kursu.“ To je pitanje na koje ni čovek ne bi umeo da odgovori dobro.

Dobro: „Pišem vlasnicima malih firmi u Srbiji koji nemaju vremena za marketing. Ton je direktan, bez motivacionih fraza, obraćanje na ti. Objava ide na Instagram, do 120 reči, bez emodžija. Tema je kurs koji uči kako da se AI uvede u svakodnevni posao. Ispod ti šaljem dve moje ranije objave koje smatram dobrim, drži se tog glasa. Daj mi tri verzije sa različitim prvim rečenicama.“

Druga verzija je duža za trideset sekundi kucanja i daje rezultat koji je upotrebljiv iz prve. Ta razmena je ceo trik i nema ničeg drugog ispod nje.

Uz zadatak mu daj ono što ne može da zna: ko je publika, kakav ton hoćeš, šta si već probao i kako rezultat treba da izgleda. Ako mu ne kažeš, popuniće pretpostavkom, i to najčešće američkom.

Drugog dana isti zadatak, ali sada ga ispravljaj. „Ovo je predugačko.“ „Izbaci ovaj deo.“ „Piši kao da objašnjavaš kolegi, ne klijentu.“ Razgovor od pet poruka pobeđuje savršen prvi prompt, uvek.

Poenta dva dana na jednom zadatku nije da vidiš šta alat ume. Poenta je da naučiš gde te izneveri, jer to je jedino znanje koje ti kasnije treba.

Ovo je funkcija koju početnici najređe otvore, a jedina je koja alat pretvara iz igračke u posao.

Projekat je fascikla koja svakom razgovoru unutar sebe automatski dodaje isti kontekst. Uputstva i fajlove upišeš jednom, i onda ih ne kucaš nikad više.

Trećeg dana napravi tačno jedan projekat, za onaj isti posao od prva dva dana. Unutra stavi četiri stvari: ko si i čime se baviš, ko ti je publika, kako pišeš, i dva do tri primera tvojih ranijih radova koje smatraš dobrim.

Četvrtog dana radi u tom projektu i obrati pažnju na jednu sitnicu: prestao si da kucaš one tri rečenice konteksta na početku svakog razgovora. To je ceo dobitak i veći je nego što zvuči.

Artefakt je rezultat koji se otvori u bočnom prozoru kao gotova stvar, a ne kao opis stvari. Tabela, kalkulator, stranica, ček lista, grafikon.

Petog dana traži nešto konkretno i malo. Jednostavan kalkulator za tvoje cene. Ček lista za posao koji predaješ saradniku. Tabela koja poredi tri ponude.

Od juna 2026. artefakt možeš i da menjaš na licu mesta: označiš deo koji ti se ne sviđa i kažeš šta da bude drugačije, bez ponovnog pravljenja celog.

Zašto ovo vredi baš ako nisi tehnički: prvi put dobiješ stvar koja radi, a ne tekst o tome kako bi ta stvar trebalo da radi. Ta razlika menja odnos prema alatu.

Claude pamti između razgovora, i to i na besplatnom planu. Ne moraš svaki put iznova da objašnjavaš čime se baviš.

Šestog dana uradi nešto što skoro niko ne uradi: otvori podešavanja i pogledaj šta je tačno zapamtio o tebi. Ako je nešto pogrešno ili zastarelo, ispravi ručno. Pogrešno zapamćen podatak ti kvari svaki naredni odgovor, a ti nećeš znati zašto.

Sada ono što je važnije od svega u ovom tekstu. Ono što nalepiš, nalepio si. Ne ubacuj podatke klijenata, ugovore, lozinke, brojeve kartica ni ičije lične podatke koji nisu tvoji.

Praktično pravilo koje koristim: pre nego što nalepim, pitam se da li bi mi bilo svejedno da to pročita neko treći. Ako nije svejedno, ne lepim, nego prepričam bez imena i brojeva.

Sedmog dana ne uzimaš nov zadatak. Sedmog dana zapisuješ šta je radilo.

Konkretno: uzmi najbolji prompt iz cele nedelje, onaj posle kog si najmanje ispravljao, i prepiši ga u uputstva svog projekta.

Time si napravio nešto što traje. U ponedeljak ujutru alat radi isto tako dobro, a ti se ne moraš ničega setiti. To je razlika između čoveka koji koristi AI i čoveka koji ima proces.

A ako ti se dopadne to što jedan zapisan postupak nosi ceo posao, sledeći korak je da alat izvršava zadatke umesto tebe. O tome kako to izgleda za nekoga ko ne programira pisao sam u tekstu o Claude Codeu.

Pita premalo. Kratko pitanje daje prosečan odgovor. Nije alat lenj nego ti nisi rekao dovoljno.

Veruje bez provere. Zvuči podjednako sigurno i kad greši. Koristi ga tamo gde umeš da oceniš rezultat, a sve ostalo proveri kod izvora.

Otvara pet alata odjednom. Ko prvog dana otvori ChatGPT, Claude, Gemini i još dva, do kraja nedelje ne koristi nijedan.

Juri savršen prompt. Gotovi promptovi sa interneta rade kod onoga ko ih je pisao, za njegov posao. Tvoj kontekst je drugačiji.

Očekuje da zna lokalno. Ne zna kako se nešto zove u tvojoj branši u Srbiji, koliko je uobičajena cena kod nas ni ko su ti konkurenti. To mu se kaže.

Tekst koji hvali alat a ne kaže gde pada je reklama, pa da to sredimo.

Slike. Za ozbiljnu grafiku uzmi namenski alat. Ilustracije na ovom blogu ne prolaze kroz čet nego kroz zaseban model za slike.

Sveže vesti i tačni podaci u ovom trenutku. Ume da pretraži veb, ali za nešto što se desilo jutros idi na izvor.

Račun i precizna logika. Predviđa tekst, a matematika nije tekst. Za brojeve koristi tabelu, pa neka on objasni rezultat.

Sve što traži odgovornost. Pravni, medicinski i finansijski saveti nisu za alat koji ne stoji iza posledice. Iza nje stojiš ti kad to potpišeš i pošalješ.

I još nešto pošteno: sedam dana nije dovoljno da postaneš dobar. Dovoljno je da prestaneš da budeš početnik i da znaš gde da tražiš dalje.