Zašto sam ChatGPT zamenio za Claude

Sa ChatGPT-jem sam prošao ceo put od prvog dana. Bilo je zabavno dok je bilo novo, i bilo je stvarno korisno kad sam naučio da ga koristim kako treba. Ništa od toga ne poričem i nemam potrebu da ga sada pljujem da bih opravdao promenu.

Ali svaka sesija je izgledala isto. Otvoriš prozor, pitaš nešto, dobiješ odgovor, kopiraš, nalepiš gde treba, zatvoriš. „Napiši mi opis za ovaj proizvod.” „Skrati ovaj tekst na pola.” „Objasni mi kako ovo radi.” Svaka od tih stvari ima početak i kraj i traje dva minuta.

Sutradan počinješ ispočetka. Ništa se ne prenosi, ništa se ne akumulira, i ti si i dalje taj koji nosi ceo posao, samo sa bržim pisanjem. Dve godine sam tako radio i zvao to automatizacijom.

Najgore je što se to oseća kao napredak. Brže pišeš, više stigneš, i lako previdiš da si i dalje ti taj koji sedi i klikće. Meni je trebalo dosta vremena da to primetim.

Zadatak je jedna operacija koju ti tražiš i ti preuzimaš rezultat. Posao je ishod za koji je neko drugi odgovoran od početka do kraja.

Uzmi konkretno: imaš katalog i četrdeset proizvoda bez opisa. Na nivou zadatka to izgleda ovako: otvoriš proizvod, kopiraš specifikaciju, zalepiš u čet, tražiš opis, uzmeš odgovor, vratiš se u sistem, nalepiš, pređeš na sledeći. Četrdeset puta. Model piše brzo, ali ti si i dalje kurir između alata i posla.

Na nivou posla kažeš jednu rečenicu: prođi kroz katalog, nađi proizvode bez opisa, napiši ih po ovom obrascu i sačuvaj. Pa odeš na kafu.

To nije ista stvar sa malo boljim modelom. To je promena uloge. Ti prestaješ da budeš transportna traka.

Reč „agent” se u poslednje dve godine toliko istrošila da je vredi vratiti na zemlju. Agent nije čet koji daje duže odgovore.

Agent je nešto što ima pristup tvojim fajlovima i alatima, radi u više koraka, sam proverava šta je uradio i ispravlja se u hodu. Čet ti isporuči pasus teksta. Agent otvori fajl, izmeni ga, pokrene proveru, vidi da nešto ne valja i vrati se da popravi, pa ti na kraju pokaže šta je promenio.

Praktična razlika je u tome koliko puta ti moraš da se umešaš. Kod četa se mešaš posle svakog koraka. Kod agenta na početku i na kraju.

Zato je i merilo drugačije. Kod četa meriš koliko je odgovor dobar. Kod agenta meriš koliko si puta morao da ga vratiš nazad. To je jedini broj koji na kraju meseca nešto znači.

Kod Claudea me nije privukao kvalitet odgovora, nego to što mogu da pravim agente. To je bio ceo razlog.

Od Claudeovih stvari koristim tri: Claude Code, Claude Design i Cowork. Nijedna od njih nije igračka i nijedna nije napravljena da te zabavi.

Claude Code radi u terminalu, nad stvarnim fajlovima mog projekta. Ne opisuje mi šta bi trebalo da uradim i ne daje mi isečak koda da ga ja negde prekopiram. Uđe u projekat, izmeni ga, pa mi pokaže razliku. Prvi put kad to vidiš, shvatiš da si prethodne dve godine radio ručno nešto što nije moralo.

Claude Design i Cowork idu istom logikom, samo van koda. Nijedan od njih nije napravljen da ti pokaže trik koji ćeš podeliti na mrežama, nego da skine sa tebe deo posla koji se ponavlja.

Kad pogledaš u kom pravcu se gradi ceo proizvod, poruka je prilično jasna. Nije „gledaj šta sve veštačka inteligencija ume”, nego „evo tvog posla, odradi ga”. To je razlika u nameri, i ona se vidi na svakom detalju.

Generator slika im je loš. Ne osrednji nego loš, i to vidi svako ko je pre toga probao konkurenciju.

Neko vreme me je to nerviralo, a onda sam shvatio da to nije propust nego odluka. Nisu ulagali u to jer to nije ono što prodaju. Ako od vizuala živiš, Claude ti nije alat i nema svrhe da se ubeđuješ da jeste.

Uz to ideš i na druge ustupke. ChatGPT je poznatiji, ima zreliji ekosistem dodataka i integracija, i ako radiš u timu gde svi već koriste njega, uvodiš trenje time što si drugačiji. To su realne cene prelaska i ne treba ih prećutkivati.

Meni je i dalje draži alat koji jednu stvar radi ozbiljno nego onaj koji deset stvari radi pristojno. Ali to je moj izbor, ne univerzalna istina.

Da odmah izbacim brojeve na sto, jer većina tekstova na ovu temu to zaobiđe. Claude ima besplatan nivo, Pro je dvadeset dolara mesečno, a Max dolazi u dve varijante, od sto i od dvesta dolara.

Ja sam na sto dolara mesečno. To je pretplata koja se ne uzima da bi se ćaskalo sa modelom.

Način da odlučiš je jednostavan i nema veze sa tim koliko ti se čini skupo. Izračunaj koliko vredi tvoj sat. Ako ti alat mesečno oslobodi više sati nego što košta, pitanje je zatvoreno. Ako ne umeš da odgovoriš koliko vredi tvoj sat, to je veći problem od izbora pretplate.

Za većinu ljudi odgovor je Pro ili besplatan nivo, i to je sasvim u redu. Max ima smisla tek kad alat radi umesto tebe više sati dnevno, a ne kad ti pomaže da napišeš mejl.

ChatGPT nisam ugasio i ne planiram da ga ugasim. Ne držim ga iz nostalgije.

Držim ga iz dva razloga: da bih ostao u toku sa novinama i da bih imao na čemu da testiram. Ko radi sa veštačkom inteligencijom a prati samo jedan model, ne zna šta propušta. To je najskuplja vrsta neznanja u ovom poslu, jer je ne vidiš dok ti neko ne pokaže da si zaostao.

Praktično to izgleda ovako: ChatGPT mi je kontrolni instrument, Claude mi je radni sto. Kad izađe nešto novo, prvo probam tamo. Kad treba da se odradi posao, radim ovde.

Preporučujem isto svakome ko od ovoga živi. Dve pretplate su jeftinije od jedne pogrešne odluke donete zato što nisi video šta konkurencija radi šest meseci.

Pošto se ovakvi tekstovi obično svedu na lični utisak, izvukao sam podatke o tome šta ljudi u Srbiji zaista traže na Google-u.

Pojam claude ima 22.200 pretraga mesečno, claude ai 14.800, claude code 5.400, anthropic 2.900. Ukupno oko 45.000 pretraga mesečno, u zemlji od nepunih sedam miliona ljudi.

Zanimljiviji je trend. Pretrage za Claude su u poslednjih dvanaest meseci porasle otprilike četrnaest puta i baš ovog meseca su na istorijskom maksimumu. U istom periodu DeepSeek pada, a ChatGPT je sišao sa svog vrha.

A sad ono što me je najviše iznenadilo: fraze „claude ili chatgpt”, „claude vs chatgpt” i „kako koristiti claude” na srpskom nemaju nijednu zabeleženu pretragu. U Americi ista ta pitanja imaju skoro pedeset hiljada mesečno. Kod nas ljudi masovno koriste alat, a još uvek ne postavljaju pitanja o njemu na svom jeziku.

Ako veštačku inteligenciju koristiš da povremeno napišeš objavu, prepraviš mejl ili sažmeš tekst, ChatGPT ti je sasvim dovoljan. Nemoj da daješ sto dolara mesečno za nešto što ti neće promeniti dan.

Ako živiš od slika i vizuala, ne prelazi. Izgubićeš više nego što dobiješ.

Ako si u timu koji je ceo na jednom alatu, računaj i cenu trenja koje uvodiš. Ponekad je bolji alat lošiji izbor.

Prelazak ima smisla u jednom jedinom trenutku: kada tvoje usko grlo prestane da bude „ne znam kako da napišem ovo” i postane „nemam vremena da to odradim”. To su dva potpuno različita problema i traže dva različita alata. Kod mene se to prevrnulo prošle godine i zato sam prešao.