Imam 31 godinu: šta bih od deset lekcija sada izbacio
Pre tačno godinu dana napunio sam trideset i napisao deset lekcija koje bih poručio sebi sa dvadeset. Vratio sam se danas da ih pročitam i nije mi bilo prijatno. Tri su i dalje tačne, dve su bile lepo upakovane fraze, a jednu sam napisao a nisam je živeo.
Zašto se uopšte vraćam na ovaj tekst
Tekstove ovog tipa niko ne proverava posle. Napišeš deset lekcija, dobiješ komentare da je inspirativno, i to je kraj priče. Niko se ne vrati da pita da li je autor to zaista mislio ili je samo lepo zvučalo.
Ja se vraćam iz jednog razloga. Kad sam ga sada pročitao, prepoznao sam sopstvene rečenice koje bih mogao da nađem u bilo kom tekstu o tridesetima na internetu. To je tačno ono što sam sebi zabranio da pišem.
Zato ovo nije novi spisak lekcija. Ovo je pregled starog spiska, sa oznakom šta je izdržalo godinu dana, a šta nije.
Ne moraš biti preduzetnik. Ovo je izdržalo
Preduzetništvo je danas sinonim za slobodu, novac i putovanja, a prvi koraci su sve osim toga. Nema slobodnog vremena, nema sigurnosti, nema para.
Ovu lekciju bih napisao ponovo, i to jače nego prošli put. U poslednjih godinu dana video sam više ljudi koji su dali otkaz zbog objave na mrežama nego zbog plana koji su napravili.
Biti preduzetnik traži specifičan način razmišljanja i volju da izdržiš pritisak i neizvesnost. To nije jedini put, i nije bolji put. Samo je drugačiji.
Ako gledaš tuđu slobodu i misliš da je to ono što ti fali, proveri prvo da li ti fali sloboda ili ti fali smisao. To nije ista stvar i ne rešava se istom odlukom.
Najveći deo onoga što se prodaje kao preduzetnička sloboda je zapravo zamena šefa. Umesto jednog imaš petnaest, zovu se klijenti, i nijedan ti ne odobrava godišnji odmor.
Okruži se pravim ljudima. Ovo bih prepravio
Prošle godine sam napisao onu rečenicu da si prosek pet ljudi sa kojima provodiš najviše vremena. Ta rečenica se prepričava petnaest godina i niko ne pita odakle je.
Problem je što zvuči kao da biraš ljude kao što biraš alate. U praksi ne funkcioniše tako. Ne možeš da otpustiš porodicu, a prijatelja od dvadeset godina ne menjaš zato što ne čita iste knjige kao ti.
Ono što se stvarno promenilo kod mene nije lista ljudi nego lista tema. Sa istim ljudima pričam drugačije stvari nego pre pet godina. Neki su pošli sa mnom, neki nisu, i to se desilo samo od sebe.
Prava verzija te lekcije glasi: ne biraj ljude, biraj razgovore. Ljudi se prerasporede sami.
„Ne biraj ljude, biraj razgovore. Ljudi se prerasporede sami“
Izgradi svoj put. Ovo je izdržalo
Roditelji, profesori i društvo svi imaju mišljenje o tome kakav život bi trebalo da živiš. I mene su usmeravali ka sigurnom poslu i jasnoj karijeri.
Najbolja odluka koju sam doneo bila je da krenem svojim putem, iako je bio pun izazova. Tu ništa ne bih menjao.
Dodao bih samo jedno. Tuđa očekivanja ne prestaju kad kreneš svojim putem, samo se promeni ko ih ima. Umesto roditelja i profesora, dobiješ publiku, klijente i ljude iz branše. I njihova očekivanja umeju da budu teža, jer ih sam biraš.
Zato ono „idi svojim putem” nije jednokratna odluka koju doneseš u dvadeset petoj. To je odluka koju donosiš svakih nekoliko meseci, i svaki sledeći put je manje dramatična a više dosadna. Uglavnom se svodi na to da nekome kažeš ne.
Kreni da gradiš lični brend. Ovo je i dalje najveća greška
Najveću grešku sam napravio time što sam kasno počeo da gradim lični brend. Krio sam se iza logotipa i gubio prilike. Sve što danas radim dolazi zahvaljujući tome što sam prestao da se krijem.
Gradi publiku pre nego što imaš jasno definisan proizvod. Publika će ti reći šta želi od tebe, i to je najbrži put.
Ono što bih dodao posle godinu dana: lični brend nije isto što i biti stalno vidljiv. Poznajem ljude koji objavljuju svakog dana i nemaju nijednog klijenta odatle, i ljude koji objave jednom mesečno i popune kalendar. Razlika nije u učestalosti nego u tome da li iko zna zbog čega tačno da ti se javi.
„Lični brend nije isto što i biti stalno vidljiv“
Nauči da pišeš. Ovo je izdržalo, ali se promenilo
Veština pisanja prodajnog teksta ti otvara vrata svuda. To nije trend nego psihologija koja radi decenijama.
Ali ono što sam napisao pre godinu dana više nije potpuno tačno. Tada je copywriting značio da umeš da napišeš tekst. Danas znači da umeš da prepoznaš kad je tekst loš, jer prvu verziju ionako više niko ne piše sam.
Vrednost se pomerila sa pisanja na procenu. Ako ne umeš da razlikuješ dobar tekst od pristojnog, alat ti neće pomoći, samo će ti brže isporučiti prosečno.
Praktično, savet i dalje glasi isto: nauči da pišeš. Ali razlog je drugi. Ne učiš da bi pisao brže, nego da bi znao šta da izbaciš iz onoga što ti alat vrati.
Tvoj ukus je nezamenljiv. Ovo je bila fraza
Napisao sam da je u eri veštačke inteligencije autentičnost tvoje najvrednije bogatstvo i da je autentičnost magnet za uspeh. To zvuči dobro i ne znači ništa.
Šta konkretno da uradiš sa tom rečenicom? Ništa. Ne možeš ujutru da odlučiš da budeš autentičniji.
Ono što sam zapravo mislio je konkretnije i korisnije. Alat može da napravi deset verzija nečega, ali ne može da odluči koja je dobra. Ta odluka je ukus, a ukus se gradi tako što godinama gledaš, čitaš i slušaš mnogo toga, pa počneš da primećuješ razliku.
Dakle nije poenta u tome da budeš svoj. Poenta je da toliko dobro poznaješ svoju oblast da umeš da kažeš ovo valja, ovo ne valja, i da objasniš zašto.
„Ne možeš ujutru da odlučiš da budeš autentičniji“
Mir, profit i svrha. Ovo je bila druga fraza
Formula je glasila: mir plus profit plus svrha. Balansiraj ta tri elementa i uspeh dolazi.
Godinu dana kasnije mislim da je to lepo sročeno, ali beskorisno. Niko ne balansira tri apstraktne stvari. Ljudi biraju između konkretnih opcija u utorak popodne.
Ono što je od te formule ostalo tačno je mnogo prostije. Ako posao donosi novac a rušiti te, gasiš ga pre nego što te ugasi. Ako donosi smisao a ne donosi novac, to je hobi i tako ga zovi.
Sve između se rešava u hodu i nikakva formula tu ne pomaže.
Zdravlje i proces. Ovde sam pisao a nisam živeo
Napisao sam da je zdravlje najvažnija investicija, da treba redovno trenirati, kvalitetno spavati i naći balans. Sve tačno.
Onda sam pogledao svoju prošlu godinu. To je lekcija koju sam napisao a nisam je živeo, i to je najnepoštenija stvar u celom starom tekstu.
Ostavljam je u spisku baš zato. Ne kao savet nego kao podsetnik da napisati nešto i uraditi nešto nemaju veze jedno sa drugim, i da sam u tome pao.
Isto važi i za lekciju o procesu umesto cilja. Lako je napisati da male svakodnevne akcije grade rezultate. Teško je pristati na to da nekoliko meseci nema nikakvog vidljivog rezultata.
„To je lekcija koju sam napisao a nisam je živeo“
Radi ono što te plaši. Ovo je izdržalo, i to najbolje
Najveći napredak sam postigao kad sam izlazio iz zone komfora. Snimanje, javni nastup, preuzimanje rizika. Svaki put kad sam se suočio sa strahom, porastao sam.
Ova je izdržala bez ijedne izmene, i od svih deset je jedina koju sam u međuvremenu i ponovio u praksi.
Jedino bih dodao filter, jer se ta rečenica često pogrešno razume. Ne radi se o svakom strahu. Strah od skoka padobranom ti neće promeniti posao. Radi se o strahu koji stoji tačno između tebe i nečega što već znaš da treba da uradiš. Taj strah ima adresu i ti je znaš.
Test je jednostavan. Ako pomisliš na tu stvar i odmah ti padne na pamet izgovor zašto još nije trenutak, to je ta. Izgovor se javlja samo tamo gde postoji nešto stvarno.
// Zaključak
Od deset lekcija, četiri su izdržale, tri sam prepravio, dve su bile fraze, i jednu sam napisao a nisam je živeo. To je poštenija statistika nego bilo koji spisak saveta koji nikad nije proveren.
Ako i ti negde imaš napisan spisak saveta koji si dao drugima, otvori ga i pročitaj ga naglas. To je najbrži test iskrenosti koji znam, i traje pet minuta. Meni je ovaj tekst pokazao gde sam se sakrio iza lepe rečenice, pa ako se odlučiš na isto, javi mi šta si našao.